Analiza rizika, FMEA (Failure Mode and Effect Analyzis)

Za analizu rizika proizvoda i procesa najviše je primenjivana FMEA metoda. FMEA metoda je metoda jako duge tradicije koja kao da vremenom dobija na značaju. Naziv (Failure Mode and Effect Analysis) upućuje na analizu značaja koji otkaz funkcije može imati, ali se ovde ne radi samo o analizi posledica tog otkaza. Vremenom su se dve metode ustoličile kao nezaobilazne u auto industriji, FMEA dizajna i FMEA procesa. U aktuelnim trendovima treba prepoznati da se ova metoda primenjuje i u okviru održavanja mašina i opreme, kao FMEA Mašina (gde se analizira otkaz mašine u nekim naprednim pristupima održavanju, poput TPM-a). Takođe, treba pomenuti i to da više aktuelnih „rysk management“ sistema, poput ISO14000, BS18000 OHSAS, HACCP-a itd., imaju u svojoj suštinu ugradnju FMEA principa u okviru uspostavljanja kontrola nad relevantnim rizicima. Tako se ispostavlja i da je FMEA metoda najoptimalniji način i da se odgovori na zahteve za analizom rizika u novoj verziji standarda ISO9001:2015. Jedan od novih trendova je i pojava specijalizovanog softvera poput paketa APIS, koji se sve češće koriste u auto industriji. Tokom 2018. godine očekujemo novu verziju FMEA, kao rezultat udruženog rada AIAG i VDA QMC, a pod nazivom FMEA MSR Handbook.

FMEA Dizajna (DFMEA)

Dizajn proizvoda (konstrukcija) se ne smatra završenim dok se ne uradi FMEA analiza dizajna. Prateći strukturu funkcija i otkaza, dolazimo do karakteristika proizvoda, koji se potom ocenjuju sa tri osnovna kriterijuma (kritičnost otkaza, učestalost prethodnih pojavljivanja i mogućnosti buduće detekcije tj otkrivanja), ocenama od 1-10, da bi se množenjem ovih parametara došlo do RPN-a, broja koji upućuje na rizičnost karakteristike, gde se kritičnima smatraju sve one čiji RPN je veći od 100. Jedan važan rezultat je da se unapređenjem dizajna proizvoda prvo pokušava rizik staviti pod kontrolu, a drugi je da se, kada to nije moguće, jasno identifikuju i formalno uspostave tzv kritične ili specijalne karakteristike proizvoda. Specijalne karakteristike potom povlače posebno obeležavanje u tehničkim specifikacijama (uključujući CP), ali i poseban režim u okviru nadzora procesa, tremana od strane kupaca, itd.

FMEA Procesa (PFMEA)

Dizajn procesa (tehnologija) se ne smatra završenim dok se ne uradi FMEA analiza procesa. Ne samo svaka od definisanih perfomansi procesa, nego i svaki korak, aktivnost, u procesu (zbog čega je nužno prethodno uraditi detaljan flow chart procesa), se takođe prate kroz strukturu funkcija i otkaza, pa se ocenjuje sa tri osnovna kriterijuma (kritičnost otkaza, učestalost prethodnih pojavljivanja i mogućnosti buduće detekcije tj otkrivanja), ocenama od 1-10, da bi se množenjem ovih parametara došlo do RPN-a, broja koji upućuje na rizičnost perfomanse ili koraka, gde se kritičnima smatraju sve one čiji RPN je veći od 100. Jedan važan rezultat je da se unapređenjem dizajna procesa prvo pokušava rizik staviti pod kontrolu, a drugi je da se, kada to nije moguće, jasno identifikuju i formalno uspostave tzv kritične ili specijalne perfomanse /parametri/ procesa. Sve FMEA metode se periodično preispituju.