adient
mei ta final

SIX SIGMA

UVOD:

SIX SIGMA je paket alata za unapređenje procesa, izvorno primenjivan u kompaniji Motorola. Proces se unapređuje identifikovanjem uzroka problema i smanjivanjem defekata I kašnjenja u proizvodnim i poslovnim procesima. Opravdani su samo projekti kojima se ne zna uzrok, koji nose bitnu promenu percepcije kupca ili potencijalno donose značajne finansijske uštede. U projektu učestvuju obučeni stručnjaci, koji dobijaju simbolična zvanja (BB, GB itd.), pri čemu projekte vode crni pojasevi, u njima učestvuju zeleni pojasevi, ali mogu I ljudi bez formalne obuke. Faze kroz koje projekti prolaze imaju skraćenisu DMAIC (Definiši, Meri, Analiziraj, Unapredi, Kontroliši). U okviru metode se koristi impresivan obim alata, od kojih su neki naučni, zbog čega se ova metoda naziva povremeno “naučnom” metodom. Posednjih 10-tak godina je ponovni trend uspona, vezuje se sa Lean metodologijom (Lean manufacturing, TPS), pod nazivom Lean Six Sigma, a u tom paketu predstavlja ključni set alata unutar struktura koje se uspostavljaju pod nazivima tipa „Continiuos improvement management“, „Bussiness exellance management“, sa glavnom svrhom postizanja što većih finansijskih benefita itd.

DETALJI METODOLOGIJE:

Postoje dva modela, model koji je ređe u primeni je DFSS (DMADV), je namenjen unapređenju dizajna proizvoda/procesa, dok je češći slučaj angažovanja ove metodologije namenjen obaranju nivoa defekata/kašnjenja u procesima poznatiji pod oznakom DMAIC:

Define (definiši):

Krećemo od jasno definisane izjave o problemu, podržane definisanim opsegom problema, odmah se ide na kalkulisanje mogućih benefita od rešavanja problema, u čemu je jako važno koristiti CTQ, KANO, kao način prevođenja problema na finansijske pokazatelje, i u čemu se često koristi alat Min/Max (koji kalkuliše isplativost projekta, i može dovesti do njegove obustave). U okviru definisanja problema mogu se koristiti spekulativne metode tipa QFD-a, kao i ABC model ponašanja ljudi, ARMI model ponašanja uključenih, kao i CAP model prilikom usaglašavanja. U ovoj fazi formiramo tim projekta, Čarter projekta, milestone, mape procesa, itd. kritično je izabrati projekat tako da na dokazivi način, obaranjem nivoa defekata/kašnjenja, uspeva da postigne ili relevantnu promenu percepcije kupca (kvalitet), ili takvu finansijsku korist da bitno prevazilazi budžet projekta.

Measure (meri): u ovoj fazi prikupljamo podatke, merenja, da bismo ustanovili “baseline performance”, nivo na kome se Y našeg projekta nalazi na početku projekta. Možemo koristiti istorijske podatke, ali možemo organizovati I prikupljanje podataka, zbog čega se formira DCP (data collection plan). Tu su kontinuirani i diskretni podaci, uvodimo varijacije, VOC, VOP, histograme, distribucije, centralne tendencije i rasipanja, tehnike obrade rezultata (MiniTAB, Exel, itd.), obične i specijalne uzroke varijacija, Kontrolne karte, kalkulacije veličine uzorka, bitno je da statističkim studijama dođemo do ocena sposobnosti I stabilnosti procesa, u čemu nam pomažu kalkulacije Cp (sposobnost prcesa), Cpk (stabilnost procesa), Zscore, DPU, DPMO, ppm itd. sastavni deo ove faze je I MSA, tehnika kojom kalkulišemo koliko je učešće greške merenja u našim podacima, u kojoj možemo čak I razdvojiti učešće u grešci merenja samog operatera od učešća metodologije merenja I opreme, koji združeno daju GR&R, a koji mora biti manji od 10% da bi mogli verovati statističkim studijama.

 

Analize (analiziraj):

Ovde je ključno da iz svih prikupljenih podataka ustanovimo uzročno posledične relacije. Bavimo ulaznim faktorima (pojedinačni X, input, factor) koji utiču na naš izlaz procesa (projekat Y, output, responce). U ovome se koristimo brojnim spekulativnim tehnikama, koje ili daju prioritete ili definišu strukturu mogućih uzročnika (C&E dijagram/Ishikawa/Fishbone, 5 Zašto, kombinacija C&E dijagrama i 5 Zašto, C&E matrica, itd.). U zoni BB ovde se poteže I najjače naoružanje za dokazivanje uzročno posledičnih relacija, a to je testiranje hipoteza, u čemu je neophodno korišćenje softvera kao što je Minitab. Ovde su raspoložive brojne hipoteze, od jednostavnih (tipa testiranja normalnosti raspodele), pa do tehnika kao što su ANOVA I (multiple) Korelacije sa regresijama, koje se koriste u većini naučnih radova, koje vrlo efikasno izdvajaju uroke koje imaju uticaj I precizno kalkulišu koliko (do nivoa formule iskazane veze, tipa Y=f(X1, X2, X3,…), poznatije pod nazivom Transfer funkcija).

Improve (unapredi):

Ovde prvo imamo angažovanje najjače moguće raspoložive struke. Potom se uključuju spekulativne tehnike za davanje prioriteta potencijalnim unapređenjima, kao što su kreativne tehnike (Brainstorming, 6Hats, …), AHP, Pugh matrica itd. kao posebno moćno oružje ovde se koristi DOE (desigh of experiments). DOE se koristi u problem solvingu, ali je jednako pristan I u dizajnu što proizvoda, što procesa. Poenta je traženje odgovora, kroz ograničeni broj proba, eksperimenata, kako podesiti ulaze procesa (input, factor), da bi se postigao željeni nivo izlaza (output, responce). Sotver (Minitab) koristi unete podatke iz eksperimenata, kalkuliše njihove međusobne relacije (mahom kombinacija ANOVA I Regresije), I sposoban je da u delu aplikacije pod nazivom “Optimiser” da ponudi podešavanje faktora za željeni (max, min, ciljani) izlaz (responce). U ovoj fazi još krećemo sa probama unapređenja, pod imenom pilot, koje se detaljno planiraju, izvode, dokazuje novi postignuti nivo u odnosu na baseline itd.

Control (kontroliši):

Pilot i primena idu sa Kontrol planom. Kontrol planovi sadrže detaljan ops samog procesa kao I sve potrebne kontrole, ali I sva neophodna merenja I praćenja, uključujući zapise koji se koriste, koja procesuiranja podataka se rade, statističke studije, ko ih radi, plan reagovanja itd. Najbolji način praćenja su „scorecard“, Kontrolne karte (I-MR, XS, P, U, itd.), u postizanju održivog rešenja pomažu nam postojanje SOP-a, itd. Projekat zatvaramo finalnim kalkulacijama, izradom Izveštaja projekta, zatvaranjerm sa Sponzorom projekta, jako važnom proslavom postignutog, odavanjem priznanja onima koji su dali najveći doprinos, odnosno prenošenjem projekta nazad vlasniku procesa itd.